Visoko funkcionalna anksioznost nije zvanična klinička dijagnoza, već izraz koji se koristi za opisivanje obrasca ponašanja kod osoba koje, uprkos izraženoj anksioznosti, uspevaju da obavljaju svakodnevne obaveze i na prvi pogled funkcionišu bez većih poteškoća.

Takva osoba može delovati veoma organizovano, odgovorno, smireno i uspešno.

Može redovno završavati poslovne ili fakultetske obaveze, održavati odnose sa drugim ljudima i ispunjavati očekivanja okoline.

Međutim, iza te spoljašnje funkcionalnosti često se kriju stalna napetost, preterana briga, osećaj pritiska i sumnja u sopstvene sposobnosti.

Jedan od najvažnijih znakova može biti nesklad između onoga kako osoba izgleda spolja i onoga kako se oseća iznutra.

Zašto visoko funkcionalna anksioznost često ostaje neprimećena?

Jedan od glavnih razloga jeste upravo to što osoba nastavlja da funkcioniše.

Može redovno odlaziti na posao ili fakultet, ostvarivati dobre rezultate, imati aktivan društveni život i održavati partnerske i porodične odnose. Zbog toga ljudi iz okruženja često nemaju razlog da pretpostave da postoji ozbiljniji unutrašnji problem. Dodatno, mnoge osobine povezane sa ovim obrascem društveno se pozitivno vrednuju.

Visoka produktivnost, odgovornost, savesnost, organizovanost, pouzdanost i pažnja prema detaljima mogu doprineti uspehu. Međutim, ista ponašanja ponekad mogu biti pokretana strahom od greške, neuspeha ili razočaranja drugih.

Razlika često nije u tome šta osoba radi, već zašto to radi i kako se pri tome oseća.

Problem može ostati neprimećen i zato što sama osoba svoje stanje doživljava kao normalan stres.

Ako je dugo funkcionisala pod pritiskom, stalna zabrinutost može početi da deluje kao uobičajeno stanje. Osoba može verovati da je normalno stalno razmišljati o obavezama, teško se opuštati ili osećati krivicu kada odmara.

Kultura stalne produktivnosti može dodatno doprineti tome.

Okruženje koje nagrađuje preopterećenost, stalnu dostupnost i neprekidno postizanje rezultata može učiniti da se problematični obrasci predstavljaju kao znak ambicije ili discipline.

Ako stalna napetost, preterana briga i potreba za kontrolom počnu da utiču na svakodnevni život, psihoterapija za anksioznost u Novom Sadu može biti jedan od načina da osoba bolje razume obrasce koji održavaju anksioznost i nauči kako da ih menja.

Najčešći znakovi visoko funkcionalne anksioznosti

Visoko funkcionalna anksioznost ne izgleda isto kod svake osobe, ali postoje određeni obrasci koji se često ponavljaju. Oni mogu biti toliko uklopljeni u svakodnevno ponašanje da ih osoba dugo ne prepoznaje kao posledicu anksioznosti.

Mnogi od ovih znakova na prvi pogled mogu delovati kao pozitivne osobine, poput odgovornosti, ambicije ili dobre organizacije.

Razlika je u tome što iza njih često stoje strah, napetost i potreba da se izbegne greška ili razočaranje.

Perfekcionizam i previsoki standardi

Perfekcionizam je jedan od čestih obrazaca koji se mogu javiti kod visoko funkcionalne anksioznosti.

Osoba sebi postavlja veoma visoke standarde i teško prihvata rezultat koji smatra samo „dovoljno dobrim“.

Čak i nakon uspešno završenog zadatka, pažnja se brzo može prebaciti na ono što nije urađeno savršeno.

Umesto zadovoljstva zbog postignutog rezultata, osoba razmišlja o greškama, detaljima koje je mogla bolje da uradi ili sledećoj obavezi koju mora da ispuni.

Zbog toga uspeh ne donosi nužno osećaj sigurnosti. Visoki rezultati mogu samo privremeno smanjiti napetost, dok se ubrzo pojavljuje novi razlog za brigu.

Strah od neuspeha i izražen unutrašnji kritičar

Osoba može objektivno ostvarivati dobre rezultate, a ipak imati snažan strah da će pogrešiti, razočarati druge ili pokazati da nije dovoljno sposobna.

Unutrašnji kritičar često je veoma izražen. Male greške mogu se doživljavati mnogo ozbiljnije nego što situacija realno zahteva, dok se sopstveni uspesi umanjuju ili objašnjavaju srećom, okolnostima ili dodatnim trudom.

Takav način razmišljanja može održavati stalni osećaj da osoba mora još više da radi kako bi opravdala svoja dostignuća.

Preterano razmišljanje

Još jedan čest znak je preterano analiziranje situacija. Osoba se može vraćati na razgovore i događaje iz prošlosti, pitajući se da li je nešto rekla pogrešno, kako je ostavila utisak ili šta je mogla drugačije da uradi.

Istovremeno, mnogo vremena može provoditi zamišljajući buduće probleme.

Razmišljanje često uključuje pitanja poput: „Šta ako pogrešim?“, „Šta ako nešto pođe po zlu?“ ili „Šta ako nisam dovoljno dobro pripremljen?“.

Takvo mentalno analiziranje može stvarati privid pripreme i kontrole, ali istovremeno održavati anksioznost.

Potreba za kontrolom

Visoko funkcionalna anksioznost može biti povezana i sa izraženom potrebom da se stvari drže pod kontrolom.

Osoba može preuzimati veliki broj odgovornosti, praviti detaljne planove i pokušavati unapred da predvidi moguće probleme. Delegiranje zadataka može biti teško jer postoji strah da nešto neće biti urađeno na očekivan način.

Potreba za kontrolom često nije rezultat same želje za organizacijom, već pokušaj smanjivanja neizvesnosti.

Kada okolnosti ne mogu da se kontrolišu ili kada dođe do neočekivanih promena, nivo napetosti može dodatno porasti.

Teško postavljanje granica

Osobe sa ovakvim obrascem često imaju poteškoće da kažu „ne“, čak i kada već imaju previše obaveza.

Mogu prihvatati dodatne zadatke, pomagati drugima ili preuzimati odgovornosti iz straha da će nekoga razočarati, ostaviti loš utisak ili biti doživljene kao neodgovorne.

Vremenom takvo ponašanje može dovesti do preopterećenja.

Spolja osoba može izgledati pouzdano i veoma angažovano, dok iznutra oseća iscrpljenost i pritisak zbog količine obaveze koje je preuzela.

Teškoće sa odmorom i opuštanjem

Odmor ne mora automatski donositi osećaj rasterećenja.

Neke osobe osećaju nelagodnost ili krivicu kada ne rade ništa produktivno. Čak i tokom slobodnog vremena mogu razmišljati o obavezama, praviti planove ili imati osećaj da bi trebalo da rade nešto korisnije.

Zbog toga može postojati stalna potreba da se nešto završava, postiže ili organizuje.

Problem nije u samoj ambiciji ili želji za napretkom, već u tome što osoba teško sebi dozvoljava period bez produktivnosti i što odmor može doživljavati kao gubitak vremena.

Fizički i emocionalni simptomi

Anksioznost se ne ispoljava samo kroz misli i ponašanje. Dugotrajna napetost može imati i fizičke i emocionalne posledice.

Jedan od čestih problema je umor. Osoba možda obavlja sve obaveze, ali ulaže mnogo mentalne energije u brigu, analiziranje i kontrolisanje situacija. Zbog toga se može javiti emocionalna iscrpljenost čak i kada spolja izgleda da osoba funkcioniše veoma dobro.

Problemi sa spavanjem su takođe mogući. Teško uspavljivanje, često buđenje ili nemogućnost da se misli „isključe“ pred spavanje mogu doprineti dodatnom umoru tokom dana.

Mogu se javiti i fizičke tegobe poput napetosti mišića, glavobolja i gastrointestinalnih problema.

Kod nekih osoba prisutan je ubrzan rad srca, dok druge češće primećuju razdražljivost, unutrašnji nemir ili osećaj da su stalno u pripravnosti.

Čak i tokom perioda kada nema konkretne opasnosti ili problema, telo može ostati u stanju povećane napetosti.

Kada je vreme da se potraži pomoć?

Povremena briga, stres i napetost deo su svakodnevnog života. Međutim, pomoć ima smisla potražiti kada unutrašnji pritisak postane dugotrajan i počne značajno da utiče na kvalitet života.

Posebnu pažnju treba obratiti kada se pojave hronični stres, emocionalna iscrpljenost, burnout, ozbiljniji problemi sa spavanjem ili učestali telesni simptomi povezani sa napetošću.

Razlog za razgovor sa stručnjakom mogu biti i anksiozno-depresivne tegobe, stalni osećaj krivice ili utisak da osoba više ne može da ispuni standarde koje sebi postavlja.

Neprepoznata visoko funkcionalna anksioznost može vremenom doprineti sagorevanju, depresivnom stanju i dugotrajnom osećaju da osoba nikada ne radi dovoljno, čak i kada objektivno postiže mnogo.

Psihoterapija može pomoći osobi da prepozna obrasce koji održavaju anksioznost. Kognitivno-bihevioralna terapija posebno se koristi za prepoznavanje i menjanje negativnih misaonih obrazaca, uključujući katastrofične pretpostavke, perfekcionističke standarde i preteranu samokritičnost.

Koristan deo rada može biti i učenje postavljanja realnijih ciljeva, zdravijih granica i razvijanje sposobnosti da se odmor posmatra kao normalna potreba, a ne kao znak neproduktivnosti.

Zaključak

Visoka funkcionalnost nije isto što i psihološko blagostanje.

Osoba može biti uspešna, odgovorna, produktivna i pouzdana, a istovremeno živeti sa visokim nivoom unutrašnje napetosti.

Zbog toga jedan od važnih pokazatelja visoko funkcionalne anksioznosti predstavlja nesklad između spoljašnjeg uspeha i unutrašnjeg doživljaja.

Ambicija, organizovanost i odgovornost same po sebi nisu problem.

Problem nastaje kada su stalno pokretane strahom od neuspeha, perfekcionizmom, potrebom za kontrolom i osećajem da ono što osoba radi nikada nije dovoljno dobro.